Psihoterapija
O meni...
Zdravo, moje ime je Bojana. Rodila sam se u Novom Sadu 1995. godine. Još kao dete sam znala šta će biti moj poziv kada odrastem. Često sam se igrala tako što bih sa plišanim igračkama razgovarala o tome šta ih muči, grlila ih i smišljala dijaloge. Problemi mojih plišanih igračaka bili su upravo problemi moje porodice, koje sam uporno pokušavala da razumem i promenim, ali nije išlo...
Osnovne studije pedagogije završila sam na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Ubrzo nakon toga, postajem volonter centra za prevenciju samoubistva i emotivnu podršku „Srce“. Tu shvatam da je pomaganje ljudima moj put i smisao.
Upisujem edukaciju pri Institutu za Transakcionu analizu Srbije i tada počinje moja edukacija za relacionog TA psihoterapeuta uz mentorstvo dr Danijele Budiše Ubović.
Počeci mog rada sa klijentima kreću volontiranjem u savetovalištu za mlade (NSHC) gde sam mnogo naučila i tako se osnažila da započnem privatnu praksu. Završila sam naprednu edukaciju iz relacione transakcione analize. Postala sam član ITAA-e i trenutno sam u procesu polaganja CTA ispita za međunarodnu licencu. Uz to redovno superviziram svoj rad.
Ono što bih posebno izdvojila, kada je u pitanju moj profesionalni i lični razvoj, jeste to što i sam i ja redovan klijent na ličnoj psihoterapiji. Probala sam razne psihoterapijske modalitete, meni lično su najviše odgovara relaciona TA kao i telesna psihoterapija. Bila sam i deo dve grupne psihoterapije od kojih se na jednoj primenjuje psihodrama, a na drugoj sistemska porodična psihoterapija.
Na taj način učim o sebi, bolje razumem svoje nesvesne obrasce, kontinuirano imam podršku svog terapeuta i supervizora. Tako učim i da bolje razumem svoje klijente. Upravo Irvin Jalom (vodeći stručnjak na polju psihoterapije) navodi da je lična psihoterapija najvažniji deo psihoterapijske obuke i da je najznačajniji terapeutov instrument njegovo biće. Iskustvo lične terapije omogućuje mi da doživim mnoge aspekte terapijskog procesa iz pozicije klijenta.
Kao neizostavnu stavku o sebi navela bih da sam veliki ljubitelj životinja, putovanja, prirode, mora i plesa.
Moj pristup
Svi smo mi jedintveni i zbog toga se trudim da svoj pristup prilagodim svakom svom klijentu, kao i da pristupam sa poštovanjem i iskrenom zainteresovanošću za njega i njegov život. Kako i sama idem na psihoterapiju, svesna sam koliko je hrabrosti potrebno da bismo bili ranjivi pred drugom osobom i podelili s njom svoje najdublje emocije, sećanja, strahove i traume. Zbog toga klijentima strpljivo dajem što više prostora da bi mogli da steknu poverenje i sigurnost u naš odnos kako bi osetili da je u redu da su ranjivi. Takođe, veoma mi je važno mišljenje klijenata, te proveravam šta je njima važno i značajno u terapijskom procesu, što daje značajne informacije za naš dalji rad.
Kako je moj osnovni modalitet relaciona transakciona analiza, usmerena na unapređenje kvaliteta života, ličnog rasta i razvoja, smatram da je u psihoterapijskom radu najvažniji odnos između terapeuta i klijenta. Pored relacione TA, u svom radu primenjujem i elemente drugih modaliteta, kao što su psihodrama i telesna psihoterapija.
Verujem da svaki čovek u sebi nosi kapacitet za promenu i razvoj, ali da taj potencijal može procvetati tek u prostoru gde se oseća sigurno, viđeno i prihvaćeno. U terapijskom odnosu zajedno istražujemo obrasce razmišljanja, osećanja i ponašanja koji su nekada imali zaštitnu funkciju, a danas možda sputavaju slobodu, spontanost i puninu života.
Kao terapeutkinja ne zauzimam poziciju eksperta koji „zna“, već saradnika u zajedničkom procesu. Moja uloga je da pružim okvir, sigurnost i prisutnost kako bi klijent mogao da se poveže sa sobom — sa svojim emocijama, telom, potrebama i granicama.
Relaciona transakciona analiza posebno naglašava važnost autentičnog kontakta i zajedničkog značenja koje nastaje između terapeuta i klijenta. Verujem da je svaka terapija jedinstveni susret dve osobe, i da upravo kroz taj živi odnos postepeno dolazi do promene — ne kroz tehniku, već kroz iskustvo bivanja u odnosu.
Moj pristup je topao, reflektivan i humanistički usmeren: cilj nije da „popravimo“ ono što nije u redu, već da zajedno otkrijemo šta u tebi već postoji kao zdravo, živo i vredno pažnje.
Postoje razni problemi i životne situacije s kojima klijenti dolaze na terapiju i odlučuju da potaže pomoć, neki od njih su:
-
U detinjstvu su bili emocionalno zapostavljeni i to sada, kada su odrasli, nepovoljno utiče na njihov život;
-
Žele da budu u kontaktu sa svojim emocijama, kao i da bolje upoznaju sebe i svoje nesvesne obrasce ponašanja;
-
Voleli bi da budu više u kontaktu sa svojim unutrašnjim detetom;
-
Žele da rade na svom samopouzdanju i ostvarenju životnih ciljeva;
-
Nesigurni su i sumnjaju u svoje sposobnosti;
-
Plaše se da će ih svi napustiti i odbaciti ili se plaše da budu bliski sa drugim ljudima;
-
Preterano su samokritični i voleli bi da to promene;
-
Imaju panične napade i potrebna im je pomoć da se s njima izbore;
-
Primećuju da su u burnout-u i žele da promene trenutni način života;
-
Nailaze na određene probleme u odnosima sa drugim ljudima;
-
Kao i drugi terapijski ciljevi koji nisu ovde navedeni, a smatrate da bi rad na tim ciljevima unapredio kvalitet Vašeg života ili doprineo Vašem rastu i razvoju.