Deca mogu biti povređena na razne načine. Uzrok mogu biti određeni negativni događaji, ali i izostanak pozitivnog događaja kao što su nezadovolje ne emocionalne potrebe za usklađivanjem ili iskustvo u kom dete oseća da ga roditelji ne primećuju ili ne prihvataju.
Na primer, roditelji mogu da obezbede divan dom, dosta hrane i odeće, da nikada ne zlostavljaju ili maltretiraju svoje dete. Ali ti isti roditelji možda neće videti i čuti dete na način koji mu je potrebno. Možda će upravo obezbeđujući mu „udoban“ život, zaboraviti na zagrljaje, pažnju, igru sa detetom, kvalitetno vreme bez telefona i stalne potrebe da budu produktivni.
To dete kada odraste, verovatno će se osvrnuti na svoje „idealno“ detinjstvo, nikada ne shvatajući da su ga roditelji izneverili na način na koji su mu bili najpotrebniji. Ono će kasnije kriviti sebe za sve poteškoće sa kojima se suočava i ta praznina biće popunjena najčešće raznim oblicima zavisnosti.
Emocionalno zanemarivanje i zapostavljenost je nevidljiva i odatle komentari: „ On ima tako divne roditelje, sve su mu pružili, nema izgovora što mu se to dešava“.
Za detetov pravilni razvoj nije dovoljno pružiti mu samo krov nad glavom, hranu, vodu, odeću i školovanje, važno je da se dete oseća bezuslovnu ljubav, da mu se posvećuje kvalitetno vreme i da je prihvaćeno u potpunosti. Takođe, treba naglasiti da ne postoje savršeni roditelj i da na svakog od nas utiče neka trauma, tako i na roditelje koji nisu mogli da pruže ono što ni sami nisu imali.
Ukoliko se pronalazite u ovom tekstu, javite mi se da zakažemo naš prvi susret, jer psihoterapija jeste dobar put ka integrisanju ranih trauma.
Maté, G., & Maté, D. (2022). The myth of normal: trauma, illness & healing in a toxic culture . Avery, an imprint of Penguin Random House.
Comments